Sudbina zapravo ne postoji. Na nju se pozivamo u onim momentima kada nemamo kontrolu nad našim životima...

Verujem da se mnogo nas nekada u životu, ako ne i stalno poziva na sudbinu., na taj čudni splet okolnosti u kome nam se desilo ovo ili ono za šta nemamo logično objašnjenje. Ja sam nekada verovala u sudbinu, na sreću ta vera je nestala, a ja i dalje čujem svoje prijateljice koje se pozivaju na istu...
Za mene je sudbina jos jedan u nizu raznoraznih praznoverja. Gledali u šolju, karte, kašike, ili čekali sudbinu da vam donese princa na belom konju (ili bar konja u nekom belom autu) isto vam je. Ne može se očekivati da vam sudbina donese nešto lepo ako se sami ne potrudimo za isto. Nema šanse. Neće vam stići posao iz snova pravo u ruke dok kod kuće čekate besposleni... Zato me nervira sva ta priča o sudbini, zato i...
Zamislite jednu osobu do koje vam je mnogo stalo. I sad zamislite da želite da prekinete odnos sa tom osobom jer zbog ovog ili onog niste u stanju da budete u tom trenutku sa njom. I dok se vi trudite da tu osobu izbegnete, ona je tu nekako uvek pored vas. Bilo da vaš brat i njena sestra žive u istoj ulici, ili da sa njegovim prijateljem pravite negde vikendicu, ili... Ma eto, nek vas sačeka milion takvih koincidencija, rećićete obavezno kako je vas spojila sudbina, kako vam je eto, suđeno da budete zajedno. Hahaha, kakav vic. Nije vas spojila sudbina već zajedničke drage osobe, a ako se uzme da je na primer Sarajevo grad u kome se maltene svi znaju i svako zna svakoga, kako onda isplanirati da se od nekoga pobegne? Halo, ako nekoga želimo da izbegnemo, ako sa nekim želimo da prekinemo, pa nema te sudbine koja će vas spojiti! Pa nismo valjda toliko labilne ličnosti da ne možemo držati kontrolu nad svojim životom?
Svakoga od nas kopka naša budućnost. Svako od nas pokušava da zamisli sebe za jedno 4-5 godina i naravno svako od nas (pošto želimo sebi najlepše naravno) zamišlja sebe kao napredniju osobu na svim poljima. I to je sve što većina radi, dakle zamišlja. Neka devojka će zamišljati sebe pored nekog extra macana, neki homos balkanikus će zamišljati kraj sebe devojku poput Pamele Anderson, oni na faxu zamišljaće extra posao i zgodnog šefa-šefovicu i tako... A malo je onih koji će se pokrenuti sa tačke zamišljanja. Svako će ostati u svojoj sigurnoj kolotečini u kojoj nema opasnosti od novog, od nepoznatog. Retko koja devojka će prekinuti dugogodišnju vezu i pokušati da nađe pravog u svakom smislu te reči. Retko ko će dati otkaz na poslu i početi da se bavi nečim sasvim drugim. Retko ko će uzeti vlastiti život u svoje ruke, rizikovati i verovatno uspeti. A za svaki svoj uspeh, drugi će reći kako je ta osoba rodjena pod srećnom zvezdom i kako je sudbina na njenoj/njegovoj strani. A ne, nije to stvar sudbine nego hrabrosti. Nije stvar u zvezdama već u kontroli. Ne pozivajte se na sudbinu i zvezde koji vam nisu naklonjeni već na sopstveni kukavičluk. I dosta sujeverja.
U životu uvek uzimite sve što vam se pruža, koristite svaku šansu i onu najmanju. I nikada se ne kajte zbog vaših postupaka, to ste što ste. Zato se i nikada ne pitajte, zato nikada i ne izgovarajte onu čuvenu rečenicu “šta bi bilo da sam ili šta bi bilo da nisam”. Šta bi bilo da sam ostala, šta bi bilo da sam ga poljubila, šta bi bilo da sam probala... Hm, vi znte šta je za vas najbolje, verovatno to samo vi znate i više niko. Ako nešto želite to i uradite, bez ustručavanja, bez foliranja, bez lažnog morala. Zato će vam u životu sve ići nabolje. Ne kažem da ćete živeti idealnim životom ali bićete uvek svesni činjenica svojih izbora. Svesni da u životu uvek radite ono što je najbolje za vas, ne za druge nego baš za VAS. Držite konce u svojim rukama i režirajte svoj život onako kako vi to želite a ne kako vam okolina nalaže. I iz svake, ali ama baš svake situacije trudite se da izvučete ono najbolje, Ne plačite nad problemima, probleme rešavajte.
Ne pitajte se za nekoga ko živi kilometrima udaljen od vas, zašto vas je sudbina spojila na takav grub način da osećate nešto jedno prema drugom a ne možete zbog velike razdaljine biti zajedno. Pakujte kofere i idite toj osobi, možda je baš ta osoba idealna za vas. Ne pitajte se zašto je sudbina tako surova pa ceo dan provodite na poslu koji vam ne odgovara, dajte otkaz i tražite novi posao. Budite tvorac svoje budućnosti, ne čekajte da vam budućnost kreiraju drugi. Ti drugi su obično loši kreatori. Budite borci, jer samo borci opstaju.
Ja po milioniti put uzimam stvari u svoje ruke, idem tamo gde me srce i razum vode. I imam ponovo kontrolu, imam ponovo taj osećaj koji se ne može opisati. I ne čekam sudbinu, sudbina, to sam ja.

Milica Č. (Seljančica) by infoBAR.ba
14.04.2008 19:55