Pesma kaže : „Ko je žena ta, ko je sad ona?“

Nedavno prisustvovah društvu dve dame. Jedna je već deceniju u kako ona voli da kaže „srećnom braku“ a druga je slobodna kao ptičica na grani. Prva (dakle udata) je na pomen teme o muškom neverstvu izjavila : „Ma uopšte me ne zanima iako me on vara. Ta druga može da dobije samo dvadesetak santimetara (znate već čega) a ja dobijam status supruge i sve ostalo. Uostalom, meni se svake noći vraća.“. Na to je onda druga, malko je popreko gledajući rekla :“Pa nije ni meni loše, meni takvi kao tvoj muž dođu sređeni, namirisani, ispeglani da uživamo u sexu, nema problema, računa, posla. Meni dolazi u najboljem izdanju a odlazi kad ja to poželim.“ I eto svađe. Kojoj li je teže pitam se...

Udate žene uglavnom, kada se udaju prestaju da vode dovoljno računa o sebi. Udajom, one postaju na neki način stub kuće i porodice. Iako su zaposlene, one će stići da skuvaju ručak, srede kuću, ispeglaju veš, provedu vreme sa mužem i decom, prijateljima, rodbinom. Ono za šta imaju vrlo malo vremena (a druga strana ga ima napretek), to je posvećivanje vremena sebi. Vremena da se ode kod frizera, pedikira, manikira. Zatim i želje, da se kupi sebi neki dobar komad garderobe, one uglavnom kupuju deci i mužu, kao i stvari za kuću.
Za razliku od njih, ona druga, ljubavnica, švalerka, kako god hoćete, izgleda perfektno u svakoj prilici. Moglo bi se reći, kao da je sišla sa modne piste. Ona ima vremena i mogućnosti za masaže, doterivanje, ispijanje kafice po ceo dan i njen omiljeni sport „lov na oženjene“. Kada sam jednu prijateljicu pitala, zašto baš uvek mora da bude sa oženjenim, ona mi je odgovorila da su svi normalni muškarci – zauzeti muškarci i da jednostavno nema izbora.

Tuga je ono što odlikuje i jednu i drugu. Žena, supruga, uvek će zaplakati kad pomisli da je on sa drugom, ljubavnici će se uvek želudac prevrtati kada ih vidi negde u gradu zajedno. I jedne i druge su ipak ljudske osobe, od krvi i mesa, sa svim svojim manama i vrlinama i naravno – osećanjima. A muškarci, oni su upravo ti koji se sa tim osećanjima poigravaju.

Prosečan oženjeni homos balkanikus voli da je pre podne u kući a popodne van iste. Pre podne je uzoran suprug koji zarađuje za svoju porodicu (da naravno i za ljubavnicu), a popodne je u stilu „oženjen sam kao momak živim“. Doktor Džekil i Mister Hajd, rekla bih ja.
On će u svakom momentu ako mu žena sazna za prevaru reći da je bio pijan, da ga je ta druga iskoristila, da nije znao racionalno da razmišlja, da mu je ona svetinja, da su mu deca svetinja, da mu je i njihov kućni ljubimac svetinja, da je ta druga obična fufa koja je pokušala da ga iskoristi, da ne zna šta mu bi, da on nju i decu nikada ne bi ostavio zbog bilo koga, pa ni zbog Pamele Anderson (Pamelu uvek negde spomenu kako god)...
A ljubavnici priča neke druge slatke priče... Kako mu je žena dosadila sa kukumavkanjem, kako ga više ne privlači kao ona, kako je sa njom iz navike, kako je sa njom u braku samo zbog dece, roditelja, rodbine, ovih i onih, kako je ona jedina svetla tačka u njegovom životu, kako mu je lepo pri svakom njihovom skrivenom susretu...

Sve u svemu, naš homos balkanikus je pun priča. Priča za malu decu. Ne, on nikada neće prestati da vara ženu isto kao što je nikad neće ni ostaviti. Ako je ostavi, pa oženi ljubavnicu i nju čeka ista sudbina jednog dana jer je oteto-prokleto. A vi drage moje, kad naletite na ovakvog lika sa ovakvim pričama, bežite od njega koliko vas noge nose. Jer on će uvek kao momak da živi

Milica Č. (Seljančica) by infoBAR.ba
12.01.2008 13:47