„...Moj bog, tvoj bog, njihov bog...“

Ono što me je pre neki dan izvelo iz takta je rečenica sa jedne teme na forumu koja glasi otprilike ovako : „Ja sam protiv ukrštanja, međurasnih brakova, rađanja dece... Zaboga pa nismo kerovi da se ukrštamo. Samo čista rasa a ne krv pomija“??? Prosto ne mogu da verujem da neko u XXI veku razmišlja ovako.
Shvatam da danas svako ima prava na svoje mišljenje, ali čemu uvrede? Pa svi smo mi isti, svi smo ljudi, zar je bitno ko se kome bogu moli i da li mu se uopšte moli? Da, svi smo mi ljudi, ali retko ko je čovek. A ono što me najviše nervira su foliranja tipa, kao ma nemam ja ništa protiv da budem sa nekim ko je druge vere, a sa druge strane i te kako gleda ko je ko? Da li ide u crkvu, džamiju ili sinagogu. Nikada, ali nikada mi neće biti jasno zašto vera mora da odvaja ljude. Možda mi to nije jasno jer sam ateista, ali opet nećemo o meni. Hajdemo o onima koji se vole, a neće da budu zajedno jer su različitih veroispovesti.

Kada kažem „neće“ to zaista tako i znači. Jer što kaže poslovica, sve se može kad se hoće. Nije da ne mogu. Oni to baš neće. Jer, šta će im reći okolina, roditelji, pop, hodža... Ne mogu da verujem da neko hoće da se odrekne ljubavi, jer ljubav bi trebala biti iznad svega. U slučaju da neko neće da bude zajedno zbog različitih veroispovesti to može da znači samo jedno – ta ljubav nije dovoljno jaka. Danas je pukla zbog različite vere, sutra će pući zbog neke druge razlike...

A naravno teško je i onima koji u toku veze zanemare sve razlike koje naravno isplivaju na površinu i dođu do tačke usijanja pred venčanje. Uvek će visiti u vazduhu pitanje ko će preći u veru onog drugog da bi mogli da se venčaju u verskom objektu. Uvek će se naći neka tetka sa ladnom trajnom koja će se zgražavati pred svim prisutnima uz pitanje „Moooooolim???? Ti prelaziš u njenu/njegovu veru???? Pa šta bi ti rekao deda, pradeda, čukundeda (pa sve do naših zadnjih rođaka koji su živeli na drveću)????“. Ja bih takvoj teti nabila svadbenu tortu na glavu, ali ponovo, nije ovde priča o meni.
Ovde je priča o svima onima koji su raskidali veze, veridbe i brakove zbog veroispovesti. Ovde je priča o svima onima kojima su roditelji pretili da će ih se odreći preko novina ako ostanu sa voljenom osobom koja nije njihove vere. Ovde je priča o svim onim uplakanim devojkama kojima se srce kidalo jer biraju između voljene osobe i svojih bližnjih. Ovde je priča o svim momcima koji čitav život pate za jednom „nepodobnom“ devojkom, a sa ovom „podobnom“ imaju brak i porodicu. Ovde je priča o svima onima koji su zbog drugih skrenuli sa staze ljubavi. Kojima srce krvari.

Religije su izmišljene davno, stvarane su da bi lakše moglo da se manipuliše ljudima. U ime bogova i u ime boga ljudi su vekovima proganjani, ubijani, mučeni. Religije su opstajale. A ljudi, ljudi su se predali. Svoju decu učili da je sve drugo pogrešno, mračno, užasno. Deca su učila svoju decu i tako... Krug iz koga se teško izlazi. Čemu? Da li je bitno ako je vaša voljena osoba u hrišćanstvu, islamu, judeizmu, ma da li je pala sa Marsa? Da li je bitno da li se krsti ili ne, ako vam se pomuti u glavi od njegovog/njenog poljupca?
Religije su stvorene davno, da naprave zid među ljudima. A ja mislim da je ljubav jača od svih zidova. Ljubav je ta koja nas održava u životu, koja nas čini srećnima. Ljubav treba biti iznad svega, iznad nas samih, a ujedno u nama. Prava, istinska, topla... All we need is love.

Milica Č. (Seljančica) by infoBAR.ba
04.12.2007 12:23