„Nekada ste mogli da oženite devojku koja ume da kuva bolje od vaše majke, a danas možete da oženite devojku koja može da popije više od vašeg oca“. Negde sam ovo pročitala i podstaknuta još nekim temama zapitala se kada je muško prestalo da bude muško a žensko da bude žensko.

Žene su se u zadnjih stotinak godina izuzetno izborile za svoja prava. Ono što je u pretprošlom veku bilo nezamislivo da žena radi, danas je svakodnevnica. Žene su na visokim funkcijama predsednika, premijera, direktora velikih korporacija. Retko koja žena u urbanim naseljima želi da sedi kući, gaji decu i pri tom zavisi od muža. Devojke se više ne oslanjaju na momke, i one postaju nezavisne, tako da nije redak slučaj u noćnim klubovima da umesto on njoj pošalje piće situacija postane obrnuta.
Zahvaljujući medijima, postali smo bombardovani slikama modernih žena koje se ne stide, čak šta više hvale se činjenicom da ne znaju da kuvaju. More puta sam pročitala kako je ovoj ili onoj pevačici/glumici/manekenki/voditeljki izgoreo totalno doručak/ručak/večera/užina jer se zapričala preko telefona/punila kadu/depilirala prepone.... A naše devojčice koje su još male i nezrele da bi shvatile neke prave životne vrednosti takve informacije prosto „gutaju“ i u njihovim glavicama već se formira mržnja prema bilo čemu što ima veze sa kuvanjem. Nije ovde samo kuvanje u pitanju, današnjim ženama na pamet ne pada da budu domaćice.

E sad, one koje su primorane da budu domaćice (čitaj one koje nemaju finansijskih sredstava da plaćaju kućne pomoćnice) traže od svojih partnera i bračnih saputnika punu pomoć u izvršavanju poslova tipa usisavanje/peglanje/brisanje prašine. Deluje zastrašujuće zar ne? I tako se naši balkanci pretvaraju polako, ali sigurno u domaćice. I oni su počeli da se hvale kako znaju da kuvaju, kako niko od njih brže ne ispegla mašinu veša, kako su nenadmašni u usisavanju kuće. A ja se pitam gde nestadoše muškarci? Ne kažem da muško ne treba tu i tamo da pomogne svojoj dragoj u nekim poslićima, ali ne treba ih pretvoriti u domaćice. Uostalom, oni koji su to postali su na neki način sami krivi za to.

Moderno doba donosi mnoge novitete. Pre deset godina bili su nam čudni i smešni muškarci koji su išli na solarijum, depilaciju, tretmane lica i noktiju, a danas jedva dolazimo na red u salonima od njih. Nastao je taj novi trend metroseksualaca koji preti da uništi sve najlepše muške odlike. Ne kažem da ne treba voditi računa o higijeni, ali čupkati obrve dok tračate sa najboljim drugom o nekom, neeeee, to nije nimalo muški. I svi vi koji imate takve afinitete, zapitajte se kada ste postali seka-perse?
Od današnjeg muškarca se mnogo očekuje. U stvari, danas muškarac nikad nije načisto sa sobom, šta to nama ženama treba. Očekujemo da bude i muževan i jak, a u isto vreme romantičan i da katkad zaplače sa nama uz neku sapunicu ili romantičnu komediju. On treba da ima stalan posao i dobro da zarađuje, ali manje više mi opet imamo posao i nezavisne smo. Tražimo da budu sređeni tip top i da budu u formi (retko koja voli salce i stomačić)... I tako od nemila do nedraga.

A onda se u celoj priči zapitamo kako ne možemo da nađemo nekoga. Kako se nikad ne zapitamo šta u stvari mi hoćemo, šta nam od muškarca treba. Najbolja drugarica ili muško u pravom smislu te reči. Nekoga ko će vam kući spremati punjene paprike dok vi ispijate čaše u nekom kafiću ili momka koji će vas zagrliti da vam pukne šav na čarapi kad vas poljubi (što reče Đ.Balašević)? Ja bih ipak da mi pukne taj šav. A vi?

Milica Č. (Seljančica) by infoBAR.ba
21.11.2007 10:55