Mačka jede miša…
…a ja jedem male mačkice, ničim izazvane po mom tijelu skaču tačkice”

Tako je pjevao/recitovao/hipnozu nad nama vršio Laka, sinoć.

Skače on skače mu sestra, ljudi ga vole, očito(među njim i nas pet-šest djevojaka)

Ali u trenutku se zapitah šta ja radim ovdje, kad na par lica pročitah generacije mog mlađeg brata(novopečeni punoljetni ljudi)

I, šta ja radim ovdje?!
Slušam Laku, fascinira me njegova “ludost” i neobična priroda.

A u isto vrijeme poželjeh da sam u zagrljaju svog “čo’jka”, je li to znači da sam postala prava penzionerka ili sam jednostavno too much in love?!
Pretpostavljam, oboje. Sita kafana, lumpovanja, gužve…osjećaja da sam pepeljara(do posljednje krpice na meni, sve je natopljeno duhanom, koliko ljudi mogu diminjati to je strašno!) kad u sitne sate ulazim na prstima da ne probudim ostale.Sita takvih i sličnih stvari prepustih se drugoj, mirnijoj strani života, koja valjda dođe s godinama.

Sinoć se osjećah čudno i u gradu, sve nekakvo uzbuđenje čitam na licima curica, pa se nasmiješih podrugljivo, al’ samo na tren jer se sjetih sebe u tim godinama .pa bila sam ista…
I nije mi žao što me to prođe i vakat je bio!Sa dvadeset i kusur godina nisu za mene zlatne odore i eho mog cerekanja po čaršiji…

I tako, Laka je mor’o mi smo slušali…Pa mi prijateljica reče:”Lud je on a mi luđi što smo ovdje!”Nasmijah se na to.
“Mah, dobar je Laka, preće’ro je s večerom pa je valjalo kalorije viška izbaciti.”

Izađosmo vani i lagano počeše odzvanjati čizme po, od kiše, mokroj ulici.

I ne, nisam ja vještica na metli ali jesam Starij(i)a !

Anesa Jusufbegović by infoBAR. ba
29.10.2007 8:08