Na Letnjoj pozornici u niškoj Tvrđavi u četvrtak će početi trodnevni 23.JAZZ festival "Nišvil 2006" na kome će nastupiti preko 200 muzičara oko 15 zemalj na jednom od tri stejdža - Festival će otvoriti romski muzičar Šaban Bajramović kome će biti uručena i specijalna nagrada festivala za životno delo.

Tokom festivala biće dodeljen i "Nišvil gran pri", za bend sa najkvalitetnijom "fuzijom" džeza i drugih muzičkih pravaca. Posetioce ovogodišnjeg "Nišvila" zabaviće britanski jazz/funk/soul band Incognito, Bili Kobam - jezz bubnjar poznat i po svirkama sa Majlsom Dejvisom, afro-američki bend pevačice Sidni Elis, ženski kubanski sastav Seksto Sentido, Lidija Filipović i francuski orkestar Mediteraneo.

Od ex Yu izvodjaca najatraktivniji nastup se očekuje od legendarnog DADE TOPIĆA i njegove grupe TIME koja u Niš dolazi u originalnoj postavi DADO TOPIĆ, VEDRAN BOŽIĆ i bubnjar RATKO DIVJAK koji je poslednjih 25 godina deo evropske i američke jazz scene (California Jazz Fest, Los Angeles, Monterey, Sacramento, Montreux, Berlin, Bolonja...). Svirao je sa najznačajnijim jazz umetnicima. Od 1975. član je Big Benda RTV Slovenije, snimio više od 30 jazz CD-a i LP-a. Posle serije uspešnih koncerata po Srbiji , managment grupe TIME najavljuje njihove dolaske u druge gradove. U pripremi je Beogradski koncert koji će kao kazu postati tradicionalan. Pored grupe TIME na Nisvill festivalu nastupiće i makedonski bend Sintezis, Sarajevo drim orkestra, Karolina stil bend, Big bend RTS i Ray’s Friends, Hot Club de Norvege, Ivo Pazov i Veding orkestar, Zona B i drugi.

Ipak, Najveća pojedinačna zvezda predstojeceg izdanja Nišvil džez festivala, a verovatno i najpoznatije ime iz ovog muzickog žanra koje je ikada posetilo Niš - svakako je bubnjar eksplozivne tehnike Bili Kobam. Jedan od rodonacelnika fuzije džeza i roka, ovoga puta ce se predstaviti u interkontinentalnoj postavi koju sacinjavaju još i muzicari iz Francuske(medju kojima i pevacica srpskog porekla Lidija Filipović), Izraela i Bugarske (kavalista Todosi Spasov).

Bili Kobam je rodjen maja 1944. godine u Panami, a kada je imao tri godine njegova porodica se seli u Njujork. Nakon diplomiranja na prestižnoj njujorškoj Visokoj školi za muziku i umetnost (1962) tri godine proveo kao perkusionist u orkestru Americke vojske, a onda se pridružio hard bap bendu pijaniste Horasa Silvera. Posle toga sa bracom Breker i gitaristom Džonom Aberkrombijem osniva sastav "Dreams" što mu je obezbedilo status jednog od "Majlsovih musketara", odnosno poziv u novi fjužn bend cuvenog trubaca sa kojim je snimio antologijske albume "Bitches brew", "Live Evil" i "Tribute to Jack Johnson". Nakon napuštanja Majlsa Dejvisa pocetkom sedamdesetih, Kobam pristupa bendu "Mahavišnu orkestar" starog saradnika iz Majlsovog benda, engleskog gitariste Džona Meklaflina. Ovaj sastav koji je napravio dodatni iskorak ka roku , veoma brzo postaje prihvacen i od publike pretežno orijentisane na tadašnji progresivni rok, a Kobam je svojom vanserijskom tehnikom stekao sledbenike u širokom dijapoazonu od od klasičnog svinga preko bi-bapa do rokenrola. U medjuvremenu za (komercijalniju) produkciju CTI prati muzicare poput Džorža Bensona, Grovera Vašingtona, Fredija Habarda, Hjuberta Lousa, da bi 1973. godine za potrebe snimanja solo albuma izmedju ostalih okupio nekadašnjeg "Mahavišnu" klavijaturistu Jana Hamera, saksofonistu Džoa Farela (ex - Return To Forever Čika Korije) gitarista Džona Skofilda i Tomija Bolina (koji je kasnije zamenio Ričija Blekmura u Deep Purple!!), kontrabasistu Rona Kartera.

Eksperimentisanje sa ritmicnim džez rokom bio je pun pogodak - kako u estetskom tako i u komercijalnom smislu. Podatak da je, sada vec antologijski album "Spektrum" proveo mesece u samom vrhu Bilbordove liste najprodavanijih džez albuma, a da je na zbirnoj (pop) listi ušao medju prvih trideset - govori dovoljno tome u prilog. Iako uspeh prvenca nikada nije ponovljen (mada su I naredni albumi imali više nego solidnu prodaju) on se potpuno okreće solo karijeri, a medju saradnicima u novim projketima medju nekim od starih kompanjona su i klavijaturista Džordž Djuk, bugarski pijanista Milčo Levijev, basista Alfonso Džonson (ex Weather Report). Od kraja sedamdesetih pa do pocetka devedestih, sa manjim ili vecim uspehom kod kritike (ali uvek solidnim što se tice publike) nastupa sa grupom Greatefull Dead i nekada?njim basistom grupe "Cream" Džekom Brusom...

Drugi prelomni trenutak u karijeri Bilija Kobama,bubnjara koji je postavio nove premise za bubnjarska rešenja i učino džez bližim i pristupacnijim širem (posebno mladjem) auditorijumu - bio je nastup na WOMAD (etno) festivalu Pitera Gebrijela 1992. godine, posle čega se više okreće I etno muzici. Prema postavi sa kojom ce nastupiti na Nišvilu, može se zakljuciti da će Bili Kobam, svoju vanserijsku tehniku ovoga puta staviti u službu etno-džez pravca koji i inace, poslednjih godina predstavlja dominantnu tendenciju niškog džez festivala.